Vozim se ja jednog
lepog dana,
Kad prijede mi se
banana.
Vozim se tako i
mislim: „Uzet ću dve,
Jednu za sebe a
jednu za svoje dupe.“
Onako nek se nađe,
jer sam se osećo
Ko da su mi
potonule sve lađe.
Ulazim ja tko u
jedan dućan mali,
Kad zametih, pa to
se trgovac na mene pali.
Kaže on meni: „Nemoj
brate da budeš tužan
I kupuješ banane
jer misliš da si ružan.“
Pođi deder u
magazin sa mnom malo
Da te oraspoložim
ako ti se bude dalo.
Češkamo mi tako u
magazinu jedan drugom jaja
Kad se setih ja: „Da
ne uđe raja!“
„Ma ne sekiraj
se!“ kaže on meni
„Nije ti moj dućan
previše na ceni.“
„Nema ti više kod
ljudi para
A i ne vole me jer
za žene nemam dara.
Više volim dok me
muška ruka dira
I dok mi Stojko po
guzici svira.“
„Ma ne shvataju ni
mene“ kažem „brate moj mili“
Jer i moje dupe za
Stojanom cvili.
Volim kad ga meću
u moj cvetak mali
I kad me brkati
šumadin žvali.“
U našoj igri,
srećni smo jako bili i uopšte nešto nismo
primetili
Vrata dućana se
otvore, stane baba i gleda nas ko zlotvore.
Od silnog šoka moj
dučanđija se trzne
A njegov cvetak u
momentu se smrzne.
Nisam više mogo da
izvučem Stojka
Te pomislih: „Šta
će da mi kaže Radojka!!“
Bruka je k tome
bila još bila veća
Kad su nas unosili
u Hitnu ko da smo vreća.
Odvezoše nas oni
tako do Hospitala
A ja se osećah ko
najveća budala.
Iz toga svega se
može razlučiti
Drugi put dok ga
mećem, moram vrata zaključati.
